U 2016/2017. školskoj godini za učenika generacije je proglašena Erika Vadnai pa, u sada već tradicionalnom intervjuu, sa njom razgovaramo o njenim doživljajima, osećanjima i planovima.

Pozdravljam te, Erika! Prvo, šta za tebe predstavlja činjenica da si postala učenik generacije?

Činjenica da sam ja proglašena za učenika generacije predstavlja za mene ponos, jer sam ja postala vlasnik te nagrade među ne tako malim brojem kandidata.

Hajde da se prisetimo trenutaka sa svečanosti kada su proglasili ko će biti vlasnik ove nagrade. Kako si ti doživela te trenutke?

Pre nego što su rekli ime učenika bila sam jako uzbuđena. Pitala sam se čije ime može biti u koverti. Potajno sam se nadala da je moje, ali nisam bila sigurna u to. Razmišljala sam ko od mojih drugara može biti pobednik. Na kraju, kada sam čula svoje ime, veoma sam se obradovala i jedva sam mogla da poverujem. Bila sam jako ponosna na sebe i radovala sam se što i moje odeljenjske starešine mogu da budu ponosne na mene.

Kada bi te neko sada zamolio da mu kažeš kako se može postati učenik generacije, kakve savete bi mu dala?

Po mom mišljenju je najvažnije da uspešno učestvuje na takmičenjima. Naravno, pored toga treba da uči i da se trudi da dobije dobre ocene.

Tokom proteklih 8 godina školovanja šta je bilo najteže?

Svaki predmet je bio težak, a ujedno i lak. Bilo je opuštenijih časova i lakšeg gradiva, a isto tako je bilo i težeg gradiva. Ne bih znala da istaknem šta je bilo najteže.

Navedi nam nekoliko događaja kojih se rado prisećaš.

Jedan doživljaj, kojeg se rado prisećam, je bio na kraju četvrtog razreda kada smo organizovali mali izlet na Strelištu sa učiteljicom i razredom. Tamo smo se baš lepo zabavljali i učiteljica je skuvala jedan fantastičan pileći paprikaš. Drugi su ekskurzije koje je škola organizovala. Tamo je atmosfera uvek bila dobra. I kao treće bih istakla maturu. To je bio događaj koji nikada neću zaboraviti.

Učestvovala si na mnogim takmičenjima, stigla si i do republičkog nivoa. I sa njih si se vraćala kući sa lepim rezultatima. Da li to zahteva mnogo odricanja?

Kada sam se pripremala za takmičenja nije mi se činilo da se bilo čega odričem. Ali ovako, sada, kada se prisećam, pripreme za takmičenja su mi oduzele slobodno vreme, ali mi nije žao jer su rezultati na takmičenjima nadoknadili to uloženo vreme.

Imam saznanja da si bila u jednom jako složnom razredu. Kako bi ih opisala?

Kao i svi ostali, i ja mogu da kažem da je moj razred bio najbolji. To dokazuju i pobede na raznim razrednim takmičenjima, a ne treba izostaviti ni to da smo uvek bili među uspešnijima kada su se gledali rezultati postignutog uspeha u učenju. Iako smo u petom razredu upali u jedno novo odeljenje, jako brzo smo se sprijateljili i do kraja osmog razreda smo postali jako složan razred.

Da li ima neki nestašluk koji ste kao razred napravili i koji bi podelila sa nama (naravno ako smeš)?

Ima mnogo nestašluka koje smo kao razred učinili. Jedan, kojeg se najviše sećam, bio je u prvom razredu kada oni koji su bili u učionici nisu hteli da puste unutra one koji su bili u hodniku i u tom guranju smo uspeli da skinemo vrata. Uz sve to je na jednog učenika pala i školska klupa. Učiteljica se nije baš radovala tome.

Iza tebe je jedan uspešan završni ispit. Šta treba učiniti da neko osvoji 51 bod na završnom ispitu (od toga maternji jezik i matematika su skoro bez greške)?

Zapravo mislim da je najvažnije paziti na časovima. Ako tokom godina neko pazi na časovima, ide na pripremnu nastavu i ne puškira na svim kontrolnim zadacima onda će i završni ispit biti lakši.

Upis u srednje škole bio je 4. i 5. jula. Gde ćeš nastaviti svoje školovanje?

U Gimnaziji, u Bečeju, ću da nastavnim svoje školovanje.

Kako izgleda jedan upis?

Upis je izgledao tako što smo ušli u jednu učionicu koja je bila namenjena za to i tamo nas je dočekao jedan profesor, koji je ispričao one bitne informacije koje će nas dočekati prvog septembra i popunili smo još neke papire.

Da li bi nam pričala o svojim planovima za budućnost?

Tačno još ni ja ne znam šta želim i zbog toga sam odabrala Gimnaziju. Volela bih da idem na fakultet, možda ću biti advokat jednog dana, ali to ćemo videti u budućnosti.

Pričaj nam o doživljajima iz porodice. Malo njih može da se pohvali da ima i brata i sestru. Kako možete da uskladite učenje, obaveze i zabavu?

Kod nas to izgleda tako da svako ima svoj mali kutak u kući u kojem uči i tako uspevamo da izbegnemo da bilo ko ometa drugog u učenju. Naravno, ako moja mlađa sestra nešto ne razume, uvek mi se obrati i zajedno rešimo te zadatke. Svi volimo da se zabavljamo pa na ovom području nema problema. Međutim, što se tiče obaveza, svako pokušava svoje obaveze da prebaci na drugog, ali na kraju svi zajedno uradimo ono što treba.

Koji je tvoj hobi? Šta voliš najviše da radiš kada ne učis?

Već osam godina sam član plesne grupe koja se bavi modernim plesom i, uglavnom, provodim vreme plešući ili se bavim sportom.

Najbolje drugarice? Šta volite da radite zajedno?

Na sreću, imam mnogo dobrih drugarica zato neću nijednu da izdvojim. Najčešće idemo da se šetamo ili u poslastičarnicu. Veoma često pogledamo neki film ili se, uz kafu, ispričamo. Uvek nam prođe vreme, jer se radujemo što možemo biti zajedno.

Imamo jedno iznenađenje za tebe. Pokazaćemo ti neke slike i zamoliti da ispričaš kakvi doživljaji te vezuju za njih?

Lepo je videti ove slike, kao da sam ponovo išla u svih 8 razreda. Onda se činilo da je to mnogo godina, ali sada se čini da je sve prošlo za tren.

Hvala ti što si izdvojila vreme za nas i što si odgovorila na pitanja. Želimo da ti se ostvare želje, planovi i da i dalje budeš uspešna u učenju, u poslu i životu. Uz to ti želimo mnogo snage, zdravlja i sreće. 

Hvala.